_id stringlengths 23 47 | text stringlengths 38 6.57k |
|---|---|
test-economy-epiasghbf-con03b | Da, obrazovanje može pomoći da se utvrdi u kojoj meri učešće u radnoj snazi osnažuje žene, ali je upravo to učešće stvarno oruđe koje ih osnažuje. Dobro obrazovana žena koja je zatvorena kod kuće i ne radi ništa nije osnažena, ma koliko njeno obrazovanje bilo dobro. U Saudijskoj Arabiji ima više žena na univerzitetu ne... |
test-economy-epiasghbf-con01b | Uz pravo na rad u proizvodnoj sferi, odgovornost za brigu postaje zajednička. Ovo može potrajati neko vreme, ali na kraju će rezultat biti jednakost. Ako uzmete u obzir promene koje se dešavaju u razvijenom svetu – kao što su poboljšan pristup objektima za negu dece i porast broja očeva koji ostaju kod kuće, integracij... |
test-economy-epiasghbf-con02a | Žene treba da imaju alternative za osnaživanje. Osnaživanje žena ne može se postići samo kroz zaposlenje, potrebne su alternative. Rodna perspektiva mora se primenjivati na životni put žena od samog početka. Da bi se rešili diskriminatorni uzroci rodne nejednakosti, neophodan je pristup pravima u oblasti seksualnog i r... |
test-economy-epiasghbf-con03a | Ko su žene? Žene su raznolika grupa, a feminizacija rada uključila je niz žena različitog uzrasta, rase, socioekonomskog porekla i obrazovanja. Ove presečnosti je važno prepoznati, jer nisu sve žene osnažene i osnaženje nije jednako. Na primer, studija koju je sprovela Atieno (2006) otkrila je da je učestvovanje žena ... |
test-economy-epiasghbf-con01a | Dvostruki teret Uprkos feminizaciji tržišta rada, nije došlo do konvergencije, odnosno izjednačavanja u neplaćenom kućnom i negovateljskom radu. Žene i dalje imaju ključnu ulogu u reproduktivnoj sferi i porodičnoj nezi; stoga povećano učešće u radnoj snazi povećava ukupan teret koji se stavlja na žene. Teret se odnosi... |
test-economy-epiasghbf-con04b | U okviru roda i razvoja prepoznat je značaj uključivanja muškaraca u sliku rodne diskriminacije. Stoga će rad sa muškarcima omogućiti promenu rodnih uloga. |
test-economy-epegiahsc-pro02b | Latinoameričke zemlje nemaju iste interese da zaštite. Unutar samog regiona postoje velike razlike. Bilo bi naivno verovati da Brazil, zemlja sa skoro 200 miliona stanovnika koja je nedavno pretekla Ujedinjeno Kraljevstvo kao šesta svetska ekonomija, i Haiti, koji ima 10 miliona stanovnika i jedan od najnižih BDP-ova n... |
test-economy-epegiahsc-pro01a | Slobodna trgovina je dobra za razvoj i rast. Slobodna trgovina u suštini uklanja prepreke kompanijama da posluju širom zemalja i regiona. Ovo dovodi do konkurencije između zemalja u tim regionima, i između kompanija i industrija u tim zemljama. To vodi ka razmeni inovacija, smanjuje troškove proizvodnje i omogućava rad... |
test-economy-epegiahsc-pro01b | Slobodna trgovina ne donosi jednake koristi svima. Bogate korporacije iz razvijenih zemalja nisu zainteresovane za rast u zemljama u razvoju; one su zainteresovane za sticanje profita. One jednostavno gledaju na zemlje u razvoju kao na izvore jeftine radne snage i sirovina, koje se mogu lakše iskoristiti zbog niskog ni... |
test-economy-epegiahsc-con01b | Protekcionizam ne može stvoriti zdravu nacionalnu industriju. Samo otvorenom konkurencijom na globalnom tržištu kompanije postaju istinski efikasne i efektivne. A male, lokalne kompanije i industrije često mogu imati prednost u takvom suočavanju. One mogu biti fleksibilnije i inovativnije od velikih multinacionalnih ko... |
test-economy-epegiahsc-con02a | FTAA je loša za južnoameričku poljoprivredu. Tokom pregovora o FTAA, SAD su konzistentno odbijale da ukinu subvencije američkim farmerima [1]. Zbog subvencija stvaraju se veliki poljoprivredni suficiti koji se potom prodaju na tržištima u razvoju po cenama nižim od troškova proizvodnje. Farmeri na mestima kao što su Br... |
test-economy-epegiahsc-con04a | FTAA je loš za radnike u razvijenim zemljama. Liberalizacija tržišta rada širom Amerike bio bi težak udarac za radnike u SAD-u i Kanadi. To bi ih dovelo u direktnu konkurenciju sa radnicima iz zemalja u kojima je prosečna plata znatno niža nego u SAD-u, a koji bi bili spremni da rade za deo onoga što američki ili kanad... |
test-economy-epegiahsc-con04b | Poslodavci će uvek plaćati premiju za radnike koji poseduju neophodno obrazovanje, tehničke i jezičke veštine potrebne za obavljanje poslova koji obezbeđuju finansijski uspeh kompanija. Takvi radnici bi se uglavnom regrutovali iz razvijenih zemalja, koje imaju obrazovne sisteme potrebne za njihovu edukaciju. U međuvrem... |
test-economy-egiahbwaka-pro02a | Žene pružaju platformu za ekonomski razvoj. Tamo gde se žene u Africi tretiraju ravnopravnije i gde im se daje politička moć, postoje koristi po privredu. Afrika već doživljava ekonomski procvat, pri čemu je šest od deset najbrže rastućih privreda sveta u proteklom desetleću bilo iz podsaharske Afrike [1]. Dok su neke ... |
test-economy-egiahbwaka-pro03b | Povećanje pismenosti ne znači nužno i veće ekonomsko učešće žena u budućnosti. Da, sve više žena se obrazuje, ali nije samo nedostatak obrazovanja ono što ih koči. Potrebna je i infrastruktura i objekti koji nedostaju u gotovo svim afričkim zemljama, posebno u ruralnim područjima. Da bi se sve ovo ostvarilo, pre svega ... |
test-economy-egiahbwaka-pro01a | Žene su kičma afričke poljoprivrede
Zvuči dramatično, ali kada više od 70% poljoprivredne radne snage u Africi čine žene, a taj sektor čini trećinu BDP-a, može se reći da su žene zaista kičma afričke ekonomije. Međutim, ovaj sektor ne ostvaruje svoj puni potencijal. Žene obavljaju većinu posla, ali ne ostvaruju nikakv... |
test-economy-egiahbwaka-con03b | Ni obrazovanje ni infrastruktura ne mogu umanjiti mogućnost da žene budu ključne za ekonomsku budućnost. Da, infrastruktura je neophodna pre nego što mnoga preduzeća mogu dostići svoj pun potencijal. Ali ista ograničenja važe i za muškarce i za žene. Nedostatak infrastrukture ne znači nužno da će muškarci biti ti koji ... |
test-economy-egiahbwaka-con01b | Iako Afrika ima ogromne rezerve prirodnih resursa, one ne predstavljaju njeno ekonomsko budućnost. Rudarstvo zapošljava malo ljudi i doprinosi malo dodate vrednosti ekonomiji. Takođe, ne poseduje svaka afrička zemlja prirodne resurse za iskorišćavanje, dok sve imaju ljude, uključujući trenutno nedovoljno iskorišćene že... |
test-economy-egiahbwaka-con03a | Najveće potrebe Afrike su infrastruktura i obrazovanje. Najveći izazovi za razvoj Afrike su infrastruktura i obrazovanje. Nijedna od ovih potreba ne ukazuje na to da će žene postati ključne za afričku ekonomiju.
Afrika je ozbiljno nedovoljno razvijena u pogledu infrastrukture; Podsaharska Afrika proizvodi istu količin... |
test-economy-egiahbwaka-con02b | Malo je razloga za verovanje da će Afrika slediti put koji su zapadne zemlje prošle kada je u pitanju uloga žena. Promena bi mogla da dođe mnogo brže nego što se očekuje. Već sada postoje afričke zemlje koje imaju najveći broj žena u parlamentu; Ruanda ima daleko najveći procenat na svetu sa 63,8% mesta u donjem domu k... |
test-economy-egppphbcb-pro02b | U kapitalizmu se vlasništvo privatizuje pod pretpostavkom da to neće naškoditi nikome ili čak da će koristiti svima. To nije slučaj, a ono što se zapravo dešava je da se vlasništvo koncentriše u rukama relativno malog broja imućnih ljudi, ostavljajući ostale manje-više bez imovine. Kapitalistova pregovaračka pozicija j... |
test-economy-egppphbcb-pro03b | Kapitalisti često zanemaruju činjenicu da su ljudi, iako pojedinci, takođe oblikovani svojim društvenim okolnostima 1/2. Klasna pripadnost, seksualnost, pol, nacionalnost, obrazovanje itd. ljudi imaju veliki uticaj na njihove mogućnosti; mogu postojati slučajevi pojedinaca koji ostvaruju američki san poput Baracka Obam... |
test-economy-egppphbcb-pro01a | Tržište treba da odredi cenu proizvoda i usluga. Slobodno tržište daje moć ljudima da biraju i odlučuju koji proizvodi i usluge će im biti ponuđeni. Ako mnogi ljudi žele istu stvar, potražnja će biti veća i isplatiće se da se to ponudi na tržištu jer će se prodati, te su ljudi zapravo ti koji određuju koji proizvodi će... |
test-economy-egppphbcb-pro01b | Često kada potrošači kupuju stvari, mogli bi naizgled da veruju da imaju izbor, dok u stvarnosti nemaju, budući da im se predstavlja nekoliko opcija; na primer, mogao bih da gledam ili ovaj blokbaster ili onaj blokbaster u bioskopu. Međutim, ne postoji mogućnost da se gleda bilo šta drugo osim blokbastera i posledično ... |
test-economy-egppphbcb-pro03a | Kapitalističko društvo unapređuje ličnu slobodu. Zapadni demokratski kapitalistički sistem štiti prava i slobode pojedinca kroz zaštitu od mešanja drugih ljudi. Smatra se da zreli odrasli građani imaju sposobnost da biraju kakav život žele da vode i stvaraju sopstvenu budućnost bez paternalističkog prisiljavanja od str... |
test-economy-egppphbcb-pro04a | Podsticaj u obliku profita koristi celokupnom društvu. Najjači motivacioni pokretač koji čovek može da oseti prema radu je potencijalna nagrada za njegov trud, te stoga oni koji vredno rade i najviše doprinose društvu treba pravedno da dobiju i najviše u obliku povećanog bogatstva (npr. privatne svojine). Kada se rad o... |
test-economy-egppphbcb-con03a | Socijalizam je sigurniji sistem od slobodnog tržišta u kapitalizmu. 'Kreditni baloni' i posledični kreditni šokovi (finansijska kriza) su inherentni kapitalističkom sistemu. Ekonomija prolazi kroz krizu kad god produktivni ekonomski sektori počnu da usporavaju, što rezultira padom profita. Nedavna kriza izazvana je čin... |
test-economy-bhahwbsps-pro02b | Ako vlada želi da uštedi novac, ne bi trebalo da pokušava da smanjuje nivo pušenja, pošto su pušači izvor velikog poreškog prihoda. Iako NHS možda potroši deo svog novca na pušače (čiji zdravstveni problemi mogu, ali ne moraju biti direktno povezani sa njihovom navikom pušenja), vlada prima mnogo više novca od poreza n... |
test-economy-bhahwbsps-pro01b | Vrlo je teško naučno meriti rizik za nepušače koji su izloženi pasivnom pušenju. Da bi sproveli pravi eksperiment, naučnici bi morali da nađu veliku grupu ljudi koji nikada ranije nisu bili izloženi dimu cigareta, podeli ih u dve grupe, a zatim sistematski izlažu jednu grupu pasivnom pušenju tokom određenog vremenskog ... |
test-economy-bhahwbsps-con01b | U nekim zemljama stope poštovanja propisa su zapravo bile visoke, što dokazuje da problem nije u samoj ideji zabrane, već u vlastima u različitim zemljama. U Škotskoj, na primer, izveštaji tri meseca nakon uvođenja zabrane pušenja pokazali su da je oko 99% objekata pravilno poštovalo zakon1. Ovo pokazuje da opozicija n... |
test-economy-bhahwbsps-con01a | Ova zabrana bi bila teško sprovesti. S obzirom na popularnost pušenja, zabrana pušenja na svim zatvorenim javnim mestima bi bila teško sprovesti, zahtevajući stalnu budnost mnogih policajaca ili nadzornih kamera. Izveštava se da se zabrane pušenja ne sprovode u Yakimi u Vašingtonu 1, Atlantic Cityju 2, Berlinu 3 i drug... |
test-economy-bhahwbsps-con02b | Iako svi ljudi imaju pravo na odmor i slobodno vreme, ne bi im trebalo dozvoliti da to rade na štetu zdravlja i bezbednosti drugih ljudi. Serijski ubicí uživaju u ubijanju ljudi1, ali ubistvo je protivzakonito. Pušenje na javnim mestima treba zabraniti uprkos činjenici da pušači uživaju u tome, jer ugrožava zdravlje dr... |
test-economy-bepiehbesa-pro02b | Troškovi pokretanja i održavanja poljoprivrednog poslovanja takođe variraju među evropskim zemljama – troškovi dodatnog materijala mogu biti znatno niži u, na primer, Poljskoj nego u Francuskoj. Troškovi života takođe se razlikuju među evropskim zemljama. Subvencije koje su dovoljne poljskim poljoprivrednicima za prist... |
test-economy-bepiehbesa-pro02a | Nepravedno je prema novim članicama EU. Ne samo da su najveći primacci iz Zajedničke poljoprivredne politike zapadne zemlje – Francuska, Španija i Nemačka – već se i isplate po hektaru obradivog zemljišta značajno razlikuju između novih i starih članica EU. Novim članicama EU, čije ekonomije često teško napreduju i koj... |
test-economy-bepiehbesa-pro03a | Ona šteti ekonomijama zemalja u razvoju. Trenutni model Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) dovodí do velikog viška hrane i pića. Godine 2008, zalihe žitarica porasle su na 717.810 tona, dok je višak vina iznosio oko 2,3 miliona hektolitara. [1] Ovaj višak ponude se zatim često prodaje zemljama u razvoju po toliko... |
test-economy-bepiehbesa-con02a | Ono štiti ruralne zajednice. Ljude u EU je teško ubediti da je život i rad na selu kao poljoprivrednik održiv izbor. Zarada je često niska, početni troškovi visoki, a posao težak. Prihodi poljoprivrednika obično iznose oko polovine prosečne plate u datoj zemlji, a broj ovih farmera opao je za 20% u poslednjoj deceniji.... |
test-economy-bepiehbesa-con02b | Iz kontinuiranog opadanja broja farmi u Evropi možemo videti da Zajednička poljoprivredna politika (ZPP) nije bila efikasna u stvaranju dovoljno podsticaja ljudima da ostanu u selima i na farmama. I upitno je da li čak i reforma ZPP-a može promeniti ovu situaciju. U poslednjih 40 godina ZPP je na ovaj ili onaj način re... |
test-economy-thhghwhwift-pro02b | Odlučiti da se uvede nova politika na osnovu iskustva sa drugačijim, naizgled sličnim slučajem, nije dobra ideja. Duvan i masna hrana su veoma različite stvari iz nekoliko razloga. Očigledan razlog je činjenica da su masti zapravo neophodna hranljiva materija, čak i one trans-masti. Cigarete, s druge strane, nemaju aps... |
test-economy-thhghwhwift-pro02a | Postoji obilje presedana u vidu drugih "poreza na greh". Porez na greh je termin koji se često koristi za naknade nametnute popularnim porocima poput opijanja, kockanja i pušenja. Njegovo poreklo se može pratiti sve do Vatikana iz 16. veka, gde je Papa Lav X oporezovao licencirane prostitutke. [1]
U novije vreme, i sa... |
test-economy-thhghwhwift-pro01a | Individuelni BMI više nije čisto lična stvar
Epidemija gojaznosti uzima ogroman danak na globalne medicinske troškove. Samo u SAD-u zdravstveni troškovi koji se mogu pripisati direktnim ili indirektnim posledicama gojaznosti procenjeni su na 147 milijardi dolara. [1] U kontekstu, to iznosi otprilike 9% zdravstvenih iz... |
test-economy-thhghwhwift-con03b | Čak i ako bi ova politika mogla da navede neke porodice da potroše više na hranu – čak i više nego što smatraju da mogu da priušte – i dalje je važnije da se značajno počne rešavati epidemija gojaznosti. Smatramo da ništa osim prinude ovih porodica sa niskim prihodima – koje su ujedno i one sa najvećom učestalošću goja... |
test-economy-thhghwhwift-con01b | Ovako ograničeno shvatanje uloge vlade možda je nešto što smo vidjali u prošlosti, ali čak se i konzervativne vlade danas zagrevaju za ideje socijalne podrške, progresivnog oporezivanja, itd. Ovo pokazuje jasan trend da se percepcija vlade menja – i to s pravom. Izazovi 21. veka se znatno razlikuju od onih od pre sto i... |
test-economy-thhghwhwift-con02a | Porez nije efikasno sredstvo u borbi protiv gojaznosti
Postoje veoma opravdane sumnje da li bi veštačko povećanje cene masne hrane namernim uvodenjem poreza na nju imalo značajan uticaj na trend gojaznosti. Zapravo, istraživanja pokazuju da bi porez na masnu hru izazvao samo marginalnu promenu u potrošnji – a ne drama... |
test-economy-thhghwhwift-con03a | Najviše pogađa najugroženiji deo društva. Praktična posledica dodatnog poreza na ono što vlada smatra masnom nezdravom hranom će nerazmerno uticati na najsiromašniji deo populacije, koji se često okreće takvoj hrani zbog ekonomskih ograničenja. To su bile brige zbog kojih je rumunska vlada odustala od uvodenja poreza n... |
test-economy-thhghwhwift-con01a | Porez na masnoće narušava lični izbor. Uvođenje takvog poreza predstavljalo bi prekoračenje ovlašćenja vlade. Uloga vlade u društvu ne bi trebalo da se širi dalje od pružanja osnovnih usluga kao što su obrazovanje, pravna zaštita, odnosno samo onih usluga neophodnih za funkcionisanje društva i zaštitu prava pojedinca.
... |
test-economy-thhghwhwift-con02b | Iako bi neko mogao biti sklon da se složi sa tvrdnjom da bi porez na masnu hranu sam po sebi bio nedovoljan da reši problem porasta gojaznosti, to jednostavno nije tačno. U toku su brojne edukativne kampanje, od školskih obroka poznatog kuvara Džejmija Olivera do inicijative prve dame "Pokrenimo se", koje efikasno cilj... |
test-economy-fiahwpamu-pro02a | Malo je lepo: osnaživanje zajednica. Mikrofinansiranje osnažuje zajednice koje ga koriste - pokazujući da je u razvoju malo lepo. Zajednicama se omogućava da menjaju svoje uslove. Na primer, uzmimo slučaj štednje - mikrofinansiranje omogućava štednju. Polovina odraslih koji su štedeli u podsaharskoj Africi tokom 2013. ... |
test-economy-fiahwpamu-pro03b | Možemo li se osloniti na biznis da reši društvene probleme? Konačno, model predložen kroz šeme mikrofinansiranja jeste stvaranje potrošačkog tržišta gde su rizici već visoki. Pokazalo se da je to jedan od ključnih faktora zbog kojih mikrofinansiranje u Južnoj Africi propada (Bateman, 2013). Mikrokrediti koji su pružani... |
test-economy-fiahwpamu-pro01a | Pristup zasnovan na sredstvima za život Pristup zasnovan na sredstvima za život pruža koristan model za razumevanje načina na koji siromašni ljudi žive [1] i i dalje je važan za prepoznavanje prednosti mikrofinansiranja.
Pružanje mikrofinansijskih usluga smanjuje ranjivost na šokove i promene poput gubitka posla; po... |
test-economy-fiahwpamu-pro01b | Pružanje mikrofinansija u okviru sredstava za život zasniva se na pozitivnom pogledu na društveni kapital [1] i koheziju. Ideja se oslanja na percepciju prema kojoj su društvene mreže unutar zajednice sposobne da pozitivno organizuju sredstva i ostanu demokratske u načinu na koji upravljaju siromaštvom. Ona ne uspeva d... |
test-economy-fiahwpamu-con03b | Mikrofinansijski programi u Africi mogu biti različiti, i u osnovi su različiti. Širom Afrike postoji istorija neformalnog pozajmljivanja. Mikrofinansiranje nije novo, već je ukorenjeno u tradicionalne prakse. To znači da su zajednice svesne obaveza, pravila i prakse mikrofinansiranja. Osim toga, put koji su zaobišli z... |
test-economy-fiahwpamu-con03a | Ciklusi zaduživanja i prokletstvo mikrofinansiranja. Mikrofinansiranje uključuje ideologije slobodnog tržišta i suprajm kreditiranje (pozajmljivanje onima koji možda neće moći da otplate) u manjem obimu. Kao rezultat toga nastaju nestabilne krize, a zaduženje najsiromašnijih se pojačava - a oni dobijaju pristup krediti... |
test-economy-eptpghdtre-pro02b | Razlog za prividnu superiornost administracija Demokrata je taj što koriste vladu kao službu za otvaranje radnih mesta; koristeći novac poreskih obveznika da stvore poslove u nadutoj federalnoj administraciji [i]. U konačnici, to nisu pravi poslovi jer zapravo ne stvaraju bogatstvo, već samo kruže onim što već postoji.... |
test-economy-eptpghdtre-pro01b | Logika iza smanjenja poreza je dvostruka. Prva je da novac nije vladin, već pripada ljudima koji su se naporno trudili da ga zarade. Druga je da novac u džepovima ljudi deluje kao podsticaj ekonomiji, što nije slučaj kada stoji u vladinim trezorima. Što se tiče toga ko je imao koristi od smanjenja, pojedinac koji zarađ... |
test-economy-eptpghdtre-pro04b | Događaji krajem 2008. godine imali su razne složene uzroke. Pokušaj da se oni pripišu samo jednoj stvari znači nerazumevanje problema. Međutim, ono što je jasno jeste da aktivan finansijski sektor stvara radna mesta i bogatstvo za američki narod, pružajući im sigurnost zaposlenja, penzije i doma na način koji vlada mož... |
test-economy-eptpghdtre-pro03a | Demokrate se fokusiraju na povećanje plata, stvarajući bolje potrošače. Kvalitetni kupci mogu se stvoriti jedino tako što će se ljudima platiti dovoljno da mogu da priušte robu i usluge. Možete stvoriti koliko god poslova želite, ali ako su stvoreni na nivou na kome potrošači ne mogu ni da prežive, to ne čini apsolutno... |
test-economy-eptpghdtre-pro04a | Deregulacija je doprinela bankarskim krizama, a samim tim i ekonomskom slomu 2009. godine. Jasno je da je ekonomski kolaps u velikoj meri izazvan deregulacijom bankarskog i finansijskog sektora. Republikanska opsesija ne uzrokuje samo štetu po životnu sredinu i niske plate, već čak ni ne uspeva u svom iskazanom cilju d... |
test-economy-eptpghdtre-con02a | Republikanci podržavaju tržišni kapitalizam sa većim entuzijazmom. Slobodno tržište je u srži mnogih drugih sloboda koje uživamo. Kada se vlada previše umeša u vođenje trgovine – bilo kroz oporezivanje, regulaciju ili državno vlasništvo nad preduzećima, istorija nam je pokazala da počinju da kontrolišu i druge aspekte ... |
test-economy-eptpghdtre-con03a | "Nakon tri godine, jasno je da politike predsednika Obame koje ruše budžet nisu stvorile radna mesta i samo su povećale naš dug," Obama administracija je rasipnička sa novcem poreskih obveznika, nije uspela da se izbori sa ekonomskom krizom i povećala je dug. Njegove politike o zdravstvenoj zaštiti pokazuju da je više ... |
test-economy-eptpghdtre-con01a | Republikanci su najbolji u podsticanju ekonomskog rasta. Smanjenje poreza koje je predložio predsednik Buš, a usvojio republikanski Kongres, obezbedilo je da se realni prihod nakon oporezivanja povećao za 15% do 2006. godine. Džounsov indeks je dostigao rekordne vrednosti tokom njegovog mandata. Ovo smanjenje poreza je... |
test-economy-epehwmrbals-pro03b | Ovo je uobičajena logička zabluda. Sa ograničenim resursima, postoji ograničen kapacitet unutar koga se standard može podići iznad ostvarljivog nivoa. Nije povoljno previše povećavati ovaj jaz jer tada to prestaje biti realno. Mnoge zemlje su ratifikovale Konvencije MOR-a, ali nisu implementirale nijednu od njih. [1] N... |
test-economy-epehwmrbals-pro01a | Standardi rada su neophodni za zaštitu osnovnih ljudskih prava. Radni i poslovni standardi predstavljaju kamen temeljac sporazuma o univerzalinim ljudskim pravima između različitih međunarodnih aktera, te je ispravno da se oni povezuju sa pomoći. Godine 1998. usvojena je Deklaracija Međunarodne organizacije rada o osno... |
test-economy-epehwmrbals-pro01b | Ne svi standardi pogoduju ljudskim pravima, a neki mogu čak potkopati najosnovnija ljudska prava pojedinca, poput prava na hranu i sklonište. Standardi za borbu protiv dečjeg rada, na primer, mogu biti pogrešno usmereni. U mnogim zemljama u razvoju, dečji rad predstavlja važan izvor prihoda za dečju ishranu i obrazovan... |
test-economy-epehwmrbals-pro05b | Ovo je slično debati o uvodenju jedinstvenih ograničenja emisije ugljenika za sve nacije. To bi bilo nepravedno jer bi se zemlje u razvoju našle u nepovoljnijem položaju, budući da im se oduzima jedan od načina na koji siromašnije zemlje efikasno konkurišu na globalnom tržištu; kroz niže cene koje proizilaze iz tih niž... |
test-economy-epehwmrbals-pro03a | Povećavanje standarda, čak i ako nije toliko visoko koliko bi donor želeo, podiže nivo trenutne situacije. Povišenje zahtevanih standarda za poslovanje i radnu snagu dovesti će do poboljšanja trenutnih standarda u oblasti rada i poslovanja čak i pre nego što se pomoć u potpunosti uslovi, budući da zemlje sprovode prome... |
test-economy-epehwmrbals-con01b | Postizanje razvoja po cenu principa razvoja nije prihvatljivo. Način na koji se razvoj ostvaruje podjednako je važan i ostaće sastavni deo principa i prioriteta nacije nakon što dostigne razvijen status. Put je podjednako važan kao i cilj! Izgradnja ekonomije na lošim radnim standardima znači graditi na nestabilnom tem... |
test-economy-epehwmrbals-con04a | Čak i u zapadnim zemljama postoji neujednačena primena standarda rada. Zapadne zemlje često prihvataju visoke standarde rada ili ne poštuju svoje radne propise. Nemačka, na primer, nema propisanu minimalnu zaradu [1], dok SAD nemaju zakonsku ili ugovornu obavezu da obezbede minimalni iznos odmora [2]. Štaviše, upravo p... |
test-economy-epehwmrbals-con03a | Razvoj ima mnoge aspekte, od kojih je čist ekonomski rast prioritet, posebno u kontekstu zemlje u razvoju. Suverena je odluka svake nacije da odredi sopstvene standarde i tempo. Suvereno je pravo nacije na samoopredeljenje da slobodno pristane ili odbije da se pridržava međunarodnih standarda. Nepravedno je pritiskati ... |
test-economy-epehwmrbals-con01a | Univerzalni standardi rada i poslovanja nisu prilagođeni trci za razvojem. Zemlje u razvoju su u trci da razviju svoje privrede. Prioriteti zemalja koje trenutno nisu razvijene razlikuju se od prioriteta razvijenih zemalja zbog njihovih okolnosti i mora im se dozvoliti da privremeno odlože standarde rada i poslovanja d... |
test-economy-epehwmrbals-con04b | Nije bitno što neke zapadne zemlje ne ispunjavaju uvek najviše standarde rada; da li je važno što Nemačka nema nacionalni minimalac kada postoje minimalne zarade za svaki sektor? To su zemlje u kojima se jedan radni standard može žrtvovati zato što su zarade i standardi na drugim mestima mnogo viši. Naravno da potrošač... |
test-economy-epehwmrbals-con02b | Individualizovani standardi mogu biti opasni. Međunarodni standardi bi mogli biti postavljeni na minimalnom nivou na koji bi svaka zemlja mogla dodati mere prilagođene svojim potrebama, kao što je slučaj sa Deklaracijom o osnovnim principima i pravima na radu. Zemlje imaju tendenciju da zanemare važnost dugoročnog razv... |
test-economy-bepahbtsnrt-pro03b | Većina modernih privrednih grana mora da se suoči sa inostranom konkurencijom. Tunis je, poput svojih severnoafričkih suseda, bio ubeđen 1990-ih da sprovede neoliberalne reforme u zamenu za povećano zaduživanje kod Svetske banke i drugih zajmodavaca. Ove reforme, zasnovane na principima slobodnog tržišta, obezbedile su... |
test-economy-bepahbtsnrt-pro01b | Dugoročni efekti koje nestabilnost ima na industrije poput turizma su preuveličani. Od tuniške revolucije, salafisti su kontinuirano nastojali da napadaju turističke destinacije. Međutim, turizam se oporavio od najniže tačke iz 2011. U prvih deset meseci 2013. godine, Tunis je privukao 5,5 miliona turista, što je poveć... |
test-economy-bepahbtsnrt-con03b | Potencijal za rast u drugim sektorima tuniskog privrednog sektora daleko je veći nego u turizmu, ako se u njih pravilno ulaže. Energetski sektor istaknut je kao mogući put razvoja, budući da bi projekti energetske efikasnosti obezbedili zaposlenje i niže troškove proizvodnje u industrijskom sektoru1. Trenutno, niski pr... |
test-economy-bepahbtsnrt-con01b | Iako sektor obezbeđuje zaposlenje, postoji regionalna i rodna nejednakost. Broj žena zaposlenih u inače ženama naklonjenoj industriji ispod je nacionalnog proseka. Samo 22,5% zaposlenih u turizmu čine žene, dok je nacionalni prosek 25,6%1, što pokazuje jasnu podzastupljenost. Regionalne razlike takođe postoje između ob... |
test-economy-bepahbtsnrt-con02a | Turizam kao investicija treba da se oslanja na ekonomski rast jer privlači značajna strana ulaganja. Turizam je najveći oblik prihoda u stranoj valuti, pri čemu su spoljni posetioci 2012. godine proizveli oko 728 miliona funti1. Privlačenje Evropljana, koji imaju relativno velika raspoloživa primanja, bila je istaknuta... |
test-economy-bepahbtsnrt-con03a | Ostale industrije su manje pouzdane. Ostali sektori, poput poljoprivrede i industrijskih sektora, takođe su se pokazali nepouzdanim. Poljoprivredni sektor u Tunisu je najveći poslodavac u zemlji i od 1980-ih je dobio značajna ulaganja. Uprkos tome, sektor je loše poslovao između 1985. i 2000. godine i bio je skup za tu... |
test-economy-bepahbtsnrt-con01a | Stvara zaposlenje. Turizam je drugi najveći poslodavac u zemlji. Ova grana stvara preko 400.000 radnih mesta za stanovnike Tunisa1. Ova brojka zaposlenosti je od vitalnog značaja za Tunis koji ima veliki broj studenata u visokom obrazovanju, oko 346.000 u 2010. godini, i posledično visoka očekivanja zapošljavanja2. Tur... |
test-economy-bepahbtsnrt-con02b | Značaj stranih ulaganja u turizam se smanjio nakon Ben Alijevog pada. Preko Žalfine revolucije, finansijski akteri bliski vladajućem režimu su podsticani na ulaganje i dobijali su povlašćeni položaj. Nakon što je režim uklonjen, povoljni uslovi su takođe nestali1. Oslanjanje na Evropu u pogledu turista, i stranih ulaga... |
test-economy-epsihbdns-pro02a | Ograničenja migracija bi ekonomski i društveno koristila ljudima u gradovima. Gradovi su veoma privlačni siromašnim ljudima. Čak i ako su njihovi životni standardi u gradovima neprihvatljivi, oni se približavaju osnovnim dobrima, kao što su sveža voda, kanalizacija itd. Međutim, ove stvari postoje zato što u gradovima ... |
test-economy-epsihbdns-pro03b | Argument se zasniva na ideji da postoji mnogo investicija koje samo čekaju da budu uložene u ruralnim područjima. U stvarnosti, to nije tako. Sve dok ne postoje pravi investitori koji su spremni da promene uslove u ruralnim područjima zemalja u razvoju, moralno je neopravdano prisiljavati ljude da ostanu u neodrživoj s... |
test-economy-epsihbdns-pro01a | Vlada ima pravo da donosi odluke u najboljem interesu građana. Čovek je društveno biće. Zato ljudi žive u zajednicama gde odluke koje utiču na većinu donose predstavnici većine. Tako postoji društveni ugovor između naroda i njihove vlade. [1] U zamenu za deo svoje autonomije i slobode, vlada obezbeđuje da se politike d... |
test-economy-epsihbdns-pro01b | Vlada ima pravo da donosi određene odluke u ime naroda, ali ne i bilo koju odluku. Čim država deluje protiv jedne grupe ljudi kako bi unapredila interese već privilegovane grupe, gubi to pravo, jer država postoji da štiti sve u društvu, a ne samo većinu ili privilegovanu grupu. Upravo je to slučaj sa ovim predlogom. Lj... |
test-economy-epsihbdns-pro04b | Princip u srcu ove rasprave je pravo pojedinca. Iako bi moglo biti tačno da velika grupa ljudi donosi nepromišljene odluke, zabrana bilo kakvih odluka u vezi sa mestom gde ljudi žive sprečiće pojedince da donose bilo kakve odluke, promišljene i nepromišljene. Šteta za one koji bi zapravo mogli značajno poboljšati svoje... |
test-economy-epsihbdns-pro03a | Ograničenja bi bila od koristi ruralnim područjima. Neograničena migracija sa sela u gradove narušava ekonomiju gradova, kao što je pokazano u prethodnom argumentu, i ograničava njihov ekonomski rast i raspoložive resurse. Na nacionalnom nivou, ovo navodi donosioce odluka da daju prednost gradovima, budući da zemlja vi... |
test-economy-epsihbdns-pro04a | Siromašni i neobrazovani ljudi privučeni su u gradove. Uzrok migracije sa sela na grad u zemljama u razvoju i glavni razlog zašto ona postaje problematična je taj što ljudi koji se sele u gradove ne donose informisane odluke. Navode se da veruju da gradovi nude prilike koje ne mogu naći tamo gde žive, a ne postoje meha... |
test-economy-epsihbdns-con03b | Ovakav argument potcenjuje sposobnost ljudskog potencijala. Ljudi u ruralnim zajednicama ulažu sve svoje napore i kreativnost kako bi stigli u gradove jer veruju da je to najbolje za njih i njihove porodice. Ako nemaju tu opciju, mogu usmeriti tu energiju ka svojoj zajednici i učiniti je konkurentnom gradovima. Tada je... |
test-economy-epsihbdns-con02a | Praktično je nemoguće kontrolisati kretanje ljudi. Jedan od glavnih problema sa predlogom leži u samoj činjenici da se zaista radi o zemljama u razvoju. Ove zemlje imaju veoma ograničene kapacitete za upravljanje ovakvim sistemom. Umesto toga, doći će do stanja konfuzije, gde će se zakon poštovati u nekim delovima, dok... |
test-economy-epsihbdns-con04a | Ograničenja uzrokuju neverovatni gubitak potencijala. Jedna od najboljih stvari kod funkcionalne razvijene zemlje je što mladi ljudi mogu da biraju svoju profesiju. Osim što je to korisno za pojedinca, to znači da će najpogodnija osoba za određeno zanimanje često biti ista ona koja ga i sledi. Ako ljudima onemogućimo s... |
test-economy-epsihbdns-con03a | Život na selu je beznadežan i ima veće stope smrtnosti nego u gradovima. Na ovoj planeti ne postoji lošiji životni standard od onog u ruralnim područjima zemalja u razvoju. To su područja gde glad, smrtnost dece i bolesti (poput side) muče ljude. [1] Kineski sistem Hukou osudio je milione ljudi na prevremenu smrt zaklj... |
test-economy-epsihbdns-con01a | Sloboda kretanja je urođeno ljudsko pravo. Svako ljudsko biće rodi se sa određenim pravima. Ona su zaštićena različitim poveljama i smatraju se neodvojivim od ljudskog bića. Razlog tome je uverenje da ova prava stvaraju osnovne i neophodne uslove za vodenje ljudskog života. Sloboda kretanja je jedno od tih prava i kao ... |
test-economy-epsihbdns-con04b | Iako je ova tvrdnja činjenično tačna za razvijene zemlje, potpuno zanemaruje realnost zemalja u razvoju. Većina dostupne radne snage je nekvalifikovana, bilo da se radi o ruralnim ili urbanim sredinama. Malo je razloga za verovanje da će siromašni automatski moći da steknu bolje obrazovanje ako se presele u grad. Šteta... |
test-economy-epsihbdns-con02b | Nikakva zbunjenost se ne može porediti sa gotovo anarhičnim stanjem mesta poput Najrobija, gde ne postoji zakon i skoro da nema države. [1] U trenutnoj situaciji, gde postoji pretnja po samu strukturu društva, čak i ako zakon ne bi delovao u punom kapacitetu, bolje je da deluje delimično nego da ga uopšte nema. Korupci... |
test-economy-bepighbdb-pro02b | Pored moralnih briga, nije dokazano da su diktature održive na duži rok. Uvek će postojati grupe koje teže demokratskoj vlasti, što može dovesti do revolucije. Poseban problem predstavlja prenos vlasti u diktaturama, naročito onima sa kultom ličnosti – na primer, tranzicija ka demokratiji nakon smrti Fransiska Franka 1... |
test-economy-bepighbdb-pro01b | Ovo polazi od pretpostavke da su diktatori racionalni, mudri i da teže podsticanju razvoja, umesto da deluju kao kleptokrati. Zato diktatura obično ne pogoduje razvoju; sama koncentracija moći znači da kada donesu loše odluke, efekat na zemlju je mnogo veći. Sličan rezultat postoji i sa korupcijom, nedostatak kontrole ... |
test-economy-bepighbdb-con04a | Demokratska vladavina prava je najbolje tlo za političku stabilnost i rast. Da bi se društvo ekonomski razvijalo, potreban mu je stabilan politički okvir, a diktature su često manje stabilne. Diktator će morati da da prioritet zadržavanju moći. Kako je represija neizbežna, diktator neće nužno biti potpuno popularan. Re... |
test-economy-bepighbdb-con01a | Demokratija deluje u interesu opšte populacije, što je dobro za razvoj. Može se tvrditi da je dobra ekonomska politika, poput kineske ekonomske politike, pomogla razvoju. Međutim, politika slobodnog tržišta može se sprovoditi pod bilo kojim oblikom vlasti i ne može se isključivo povezivati sa diktaturom ili demokratijo... |
test-economy-bepighbdb-con02b | Određeni ekonomski standardi moraju biti ispunjeni kako bi se istinski zadovoljile individualna autonomija i sloboda. Ako je ekonomski rast neophodan za demokratiju, diktature su bolje u postizanju potrebnog rasta. Ako diktature brže rastu bez preraspodele bogatstva, onda će barem postojati više bogatstva za preraspode... |
test-international-gmehbisrip1b-pro01b | Izrael je pobedio u ratu 1967. godine, iako se ova mala zemlja suočila sa brojnim arapskim nacijama koje su agresivno pokrenule sukob. [1] Stoga je imala i ima pravo da upravlja teritorijom za koju se opravdano borila i gubila živote. Sva zemlja koju drži bilo koja nacija stečena je kroz sukob u jednom ili drugom trenu... |
test-international-gmehbisrip1b-pro03a | Povratak na granice iz 1967. doneo bi mir Izraelu. Ako bi se Izrael povukao na svoje granice iz 1967, Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO) bi priznala Izrael kao legitimnu državu unutar njegovih preostalih teritorija i okončala sukob. U oktobru 2010. visoki zvaničnik Palestinske oslobodilačke organizacije Yasse... |
Subsets and Splits
No community queries yet
The top public SQL queries from the community will appear here once available.